Osteohondroza – bolovi rasta

Osteohondroza je termin koji se koristi za opisivanje grupe poremećaja koji utiču na skelet u razvoju. Najčešće su rezultat ubrzanog rasta, povrede ili prekomerne upotrebe zgloba, što sve utiče na samu ploču rasta i okolne centre okoštavanja.

Tačna etiologija ovih poremećaja je nepoznata, ali genetski uzroci, ponavljajuće traume, vaskularne abnormalnosti, mehanički faktori i hormonska neravnoteža mogu igrati ulogu.

Simptomi se javljaju između 10. i 14. godine, dečaci su češće pogođeni zbog njihove veće podložnosti povredama u detinjstvu. Od simptoma se javljaju bol i pošteda bolne noge, a najčešće su pogođeni kuk, koleno, stopalo, lakat i leđa. Postoje registrovanih preko 20 bolesti, ali se po učestalosti izdvajaju sledeće:

1. Legg-Calve-Perthesova bolest
2. Osgood-Schlatter i Sinding-Larsen-Johannson bolesti ekstremiteta
3. Sever-ova bolest
4. Freibergova bolest i Kohlerova bolest
5. Panner-ova bolest
6. Scheuermannova bolest

Bol u kuku

LEGG-CALVE-PERTHESOVA BOLEST

Legg-Calve-Perthesova bolest je poremećaj kuka koji je rezultat delimičnog prekida snabdevanja krvlju nezrele glave butne kosti. Tačan uzrok vaskularnog prekida nije poznat.

Javlja se kod dece između četiri i osam godina sa predominacijom kod dečaka, oni imaju četiri do pet puta veću verovatnoću da će biti pogođeni nego devojčice. Takođe je povećana incidenca kod dece sa malom porođajnom težinom, karličnom prezentacijom kod porođaja, porodičnom istorijom, multiparitetom i nižim socio-ekonomskim statusom.

Simptomi su bol u kuku sa širenjem u koleno i hramanje. Na pregledu se nalazi ograničena abdukcija kuka, unutrašnja rotacija i odstupanja u dužini nogu. Na rentgenskim snimcima se prikazuju različiti stepeni fragmentacije, spljoštenosti i skleroze glave femura (centra rasta) sa proširenjem zglobnog prostora.

Ako se deca leče rano, tada imaju manji rizik od razvoja artritisa u odraslom dobu, a takođe i obim pokreta u kuku se može sačuvati. Loši prognostički faktori uključuju starost deteta (stariju decu od šest godina) na početku bolesti, veći stepen deformiteta glave femura, nekongruentnost zgloba kuka i smanjen opseg pokreta kuka.

Lečenje je prvenstveno konzervativno, fizikalnim terapijama i pomagalima. Kod manjeg broja dece primenjuje se hirurško lečenje, koje se sastoji od rekonstruktivnih procedura za poboljšanje kongruiteta zgloba kuka.

Bol u kolenu

OSGOOD-SCHLATTEROVA BOLEST

Ozgud-Slaterova bolest ekstremiteta je čest uzrok bolova u prednjem delu kolena kod dece i adolescenata. Uzrokuje ga ponavljajuća trakcija patelarne tetive na centru okoštavanja tibijalnog tuberkula ili apofizi, što može izazvati značajnu upalu i bol.

Javlja se obično između 10 i 14 godina starosti, a podjednako se javlja kod sportski aktivne dece kao i kod onih koji su manje aktivni. Deca se žale na bol u kolenu koji se često pogoršava aktivnostima (skakanja) ili direktnim pritiskom na koleno (klečanje). Na pregledu se uočava umerena do jaka osetljivost, otok i izbočina iznad tibijalnog tuberkula.

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom kod tipične slike, a kod sumnje je potrebno napraviti radiografiju da bi se isključili prelomi, tumori ili osteomijelitis. Radiografija pacijenata sa Osgood-Schlatter-ovom bolešću može pokazati prednji otok mekog tkiva i fragmentaciju tibijalnog tuberkula.

Osgood-Schlatterova bolest je samoograničen proces koji dobro reaguje na modifikaciju aktivnosti i fizikalnu terapiju za poboljšanje fleksibilnosti u donjim ekstremitetima.

SINDING-LARSEN-JOHANSONOVA BOLEST

Larsen-Džonsonova bolest je još jedan čest uzrok bolova u prednjem delu kolena kod dece i adolescenata. Slična je Osgood-Schlatterovoj bolesti, osim što se javlja na donjem polu patele.

Zahvaćena su deca starosti između 10 i 13 godina koja su često uključena u intenzivne sportske aktivnosti. Simptomi se javljaju u vidu bola u kolenu koja se pogoršavaju skakanjem ili direktnim pritiskom na donji pol patele. Na kliničkom pregledu nalazi se tačkasta osetljivost, lokalizovana na donjem polu patele. Iako se dijagnostikuje klinički, potrebno je uraditi radiografiju kolena kako bi se isključila druga patologija. Rentgenski snimci mogu pokazati otok mekog tkiva i kalcifikaciju avulziranog dela patele.

Sinding-Larsen-Johansonova bolest je samoograničeni proces koji reaguje na modifikaciju aktivnosti i fizikalnu terapiju. Imobilizacija kolena je neophodna samo u teškim slučajevima. Simptomi se obično povlače u roku od 10 do 12 meseci, a stanje se retko javlja nakon nastupanja zrelosti skeleta.

Bol u stopalima

SEVER-OVA BOLEST

Severova bolest ili kalkanealni apofizitis je čest uzrok bolova u peti kod mladih sportista. Ahilova tetiva fizičkom aktivnošću vrši zatezne sile na apofizu kalkaneusa. Većina pacijenata povezuje svoje simptome sa određenim sportom, pri čemu je fudbal najčešći.

Simptomi su gori na početku nove sportske sezone ili tokom naglog rasta. Aktivnost nošenja težine i neadekvatna obuća, posebno kopačke, mogu pogoršati simptome. Fizički pregled često otkriva osetljivost na mestu pripajanja Ahilove tetive, kao i zategnutu plantarnu fasciju i bol u peti. Kod dece sa upornim simptomima uprkos modifikaciji aktivnosti i istezanjima treba imati u vidu i druga stanja, kao što su upala Ahilove tetive, plantarni fasciitis ili stres prelom kalkaneusa.

Lečenje je neoperativno i uključuje modifikaciju aktivnosti, promenu cipela, uloške za pete i istezanje plantarne fascije.

FREIBERGOVA BOLEST

Frajbergova bolest je bolno stanje prednjeg dela stopala koje se najčešće javlja kod tinejdžera koji vežbaju balet ili ples. Tačna etiologija je nepoznata, ali se najčešće karakteriše poremećenom osifikacijom glave druge metatarzalne kosti. Mogući uzroci uključuju traumu, stres koji se ponavlja, poremećaj u snabdevanju krvlju ili nepravilno nošenje cipela.

Od simptoma je dominantan bol u stopalu, koji je izraženiji pri nošenju tesne obuće i atletskim aktivnostima. Na pregledu nalazi se osetljivost i otok iznad zahvaćene metatarzalne glave, dok se na rentgenskim snimcima uočava skleroza i različiti stepen spljoštenosti zahvaćene zglobne površine.

Lečenje kod većine dece je neoperativno, i sastoji se od modifikacije aktivnosti i metatarzalnih jastučića u cipelama, u cilju olakšavanja regeneracije metatarzalne glave i spontanog povlačenja simptoma.

KOHLEROVA BOLEST

Kelerova bolest je osteohondroza navikularne kosti u stopalu. Javlja se često kod dece između druge i osme godine, a dečaci imaju 3 do 5 puta veću verovatnoću da će se kod njih ispoljiti. Etiologija je nepoznata i obično u istoriji bolesti nema prethodne traume.

Najčešći simptomi su bol u sredini stopala i hramanje. Prilikom pregleda postoji izražena osetljivost iznad navikularne kosti, blag otok i crvenilo preko dorzalnog dela stopala. Dijagnoza je uglavnom klinička, dok se na rentgenskim snimcima obično uočava skleroza, spljoštenje i fragmentacija navikularne kosti.

To je samoograničavajuće stanje i simptomi se sami povlače, stoga je potrebno motivisati roditelje da je potrebno strpljenje i da nije potrebno lečenje. Nedavna istraživanja su pokazala da kratki gips na nozi do osam nedelja ubrzava smanjenje bolova, iako su dugoročni ishodi svejedno povoljni bez obzira na lečenje.

Bol u laktu

APOFIZITIS MEDIJALNOG EPIKONDILA

Apofizitis medijalnog epikondila pogađa sportiste koji se bave sportovima sa loptom, kao što su bacači. Često bacanje dovodi do ponavljajućeg stresa na ploču rasta medijalnog epikondila. Deca imaju lokalizovan bol kod medijalnog epikondila. Na pregledu osetljivost može biti blaga u ranom apofizitisu, ali može biti ozbiljna ako postoji avulziona fraktura.

Kod apofizitisa medijalnog epikondila takođe treba pregledati vrat i rameni pojas jer ovo stanje može biti preneseni bol druge patologije. Na rendiografiji se uočava fragmentacija medijalnog epikondila.

Prevencija je najbolji tretman za ovo stanje i trebalo bi da uključuje promene tehnike bacanja ili prekid treniranja datog sporta. Takođe, uveliko pomaže i fizikalna terapija, dok hirurško lečenje najčešće nije neophodno, i rezervisano je samo za avulzione prelome.

PANNER-ova BOLEST

Panerova bolest je najčešći uzrok bola u laktu sa bočne strane kod dece mlađe od 10 godina. Karakteriše je abnormalna osifikacija, nekroza i degeneracija distalnog humeralnog centra okoštavanja (kapitela). Može ili ne mora biti povezano sa atletskom aktivnošću. Deca navode nejasan bol u laktu sa bočne strane bez tačno određene osetljivosti. Rentgenski snimak često ukazuje na fragmentaciju i pukotine celog kapituluma humerusa.

Bol u leđima

SCHEUERMANN BOLEST

Šojermanova bolest je čest uzrok bolova u leđima sa rigidnom kifozom ili deformitetom kičme. Javlja se u vidu poremećaja završnih ploča pršljenova koje dovodi do zašiljavanja prednjeg tela pršljenova i do kifoze tokom ubrzanog rasta. Tačna etiologija ovog poremećaja rasta nije poznata, a starost dece kad se javlja je između 10 i 12 godine.

Najčešći simptomi su bol i sve veći deformitet leđa. Na pregledu se uočavaju rigidni, grbavi deformitet koji se ne koriguje sa ekstenzijom leđa, dok su znaci kompresije nerva retki.

Anteroposteriorni i lateralni rentgenski snimci kičme u stojećem položaju otkrivaju najmanje 5 stepeni uklještenja u najmanje tri susedna pršljena. Takođe se mogu uočiti suženje prostora na disku, nepravilnosti krajnjih ploča i skolioza.

Deformitet se povećava tokom ubrzanog rasta adolescenata, ali progresija nakon zrelosti skeleta nije izražena.

Posturalna zaobljenost je sličan poremećaj koji se može razlikovati od Scheuermannove bolesti jer pacijenti sa posturalnim zaobljenim leđima ne pokazuju abnormalnosti na rentgenskim snimcima i njihov deformitet se može ispraviti pomoću promene u držanju ili položaju.

Nedavna istraživanja koja su zasnovana na dokazima otkrila su da većini pacijenata sa Scheuermannom bolešću nije potrebna hirurška intervencija, koja bi trebalo da bude rezervisana samo za pacijente sa zrelim skeletima koji imaju krivinu veću od 75 stepeni, bol i rigidni deformitet. Konzervativno lečenje i mideri su indikovani kod pacijenata koji imaju nezreo skelet sa rastućom krivinom.