• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Sindrom karpalnog tunela

Sindrom karpalnog tunela je jedan od najčešćih nervnih poremećaja koji se danas dijagnostikuje. Osobe srednje dobi i starije imaju veću verovatnoću da razviju karpalni sindrom od mlađih, a žene tri puta češće od muškaraca.

Simptomi karpalnog sindroma se kreću od blage povremene utrnulosti u prstima do slabosti šake, gubitka osećaja i gubitka funkcije ruke. Ljudi često pripisuju bilo kakvu nelagodnost ili bol u šaci ili doručju sindromu karpalnog tunela. Međutim, postoje mnogi drugi razlozi koji mogu izazvati slične tegobe, pa je važno znati razliku.

UZROCI SINDROMA KARPALNOG TUNELA

Ovaj sindrom se može javiti nakon povrede zgloba, u trudnoći, kod gojaznih osoba ili kao pratilac sistemskih bolesti kao što su bolesti štitaste žlezde ili dijabetes. Dugotrajni prinudni položaj zgloba (kao npr. posao za računarom) takođe može uzrokovati ovu tegobu.

Međutim, mnoga druga stanja takođe mogu biti odgovorna za simptome bola, otoka, utrnulosti ili slabosti u rukama, kao što su bolesti nerava koje se nalaze bilo gde od vrata do ručnog zgloba.

Bol i otok u zglobovima šake i drugim zglobovima uzrokovani artritisom takođe mogu biti uzrok, na primer, bol u dnu palca obično je uzrokovan osteoartritisom. Tendinitis – zapaljenje tetiva – može izazvati bol, oticanje i otežano korišćenje šake ili zgloba.

Raynaudov fenomen može izazvati utrnulost i peckanje u prstima kao rezultat izlaganja hladnoći ili većem stresu.

SIMPTOMI SINDROMA KARPALNOG TUNELA

Sindrom karpalnog tunela obično pogađa samo jednu ruku, ali može zahvatiti obe istovremeno, uzrokujući simptome na prva četiri prsta šake. Pored utrnulosti, pacijenti mogu osetiti mravinjanje, bockanje ili peckanje šake koje se povremeno proteže do podlaktice. Često se simptomi javljaju ujutru nakon što se osoba probudi, ali se mogu javiti i tokom noći i prekinuti san.

Simptomi se mogu javiti kod određenih aktivnosti kao što su vožnja, duže držanje mobilnog telefona ili druge aktivnosti pri kojima se ponavljano savija zglob. Sa progresijom bolesti svakodnevne aktivnosti koje zahtevaju korišćenje šake, kao što je zakopčavanje košulje, mogu postati teške, a takođe pacijenti mogu primetiti da im predmeti klize iz ruku ili osetiti da im je ruka otečena, a da nema otoka.

Pošto utrnulost i peckanje mogu biti blagi i javljaju se samo povremeno, mnogi ne traže medicinsku pomoć. Međutim, bolest može napredovati do upornije utrnulosti i pečenja. U nekim teškim i hroničnim slučajevima sindroma karpalnog tunela, gubitak mišićne mase se javlja u dnu palca na strani dlana. U ovim slučajevima, posebno kada se ne leče, pojedinci mogu iskusiti slabost šake, oštećenu upotrebu šake i gubitak osećaja u ruci zbog trajnog oštećenja nerava i mišića.

DIJAGNOZA SINDROMA KARPALNOG TUNELA

Dijagnozu sindroma karpalnog tunela postavlja lekar nakon uzimanja anamneze, lekarskog pregleda i dijagnostičkih procedura. Tokom pregleda, testiranjem se može utvrditi slabost mišića koje inerviše n. medijanus, ili smanjenog osećaja u ruci kada se ubode iglom ili lagano dodirne.

Savijanje ručnog zgloba pod uglom od 90 stepeni u trajanju od jednog minuta može izazvati pojavu simptoma u ruci (Phalen test), ili tapkanje po zglobu neurološkim čekićem može izazvati osećaj nalik strujnom udaru (Tinelov znak).

Lekar potvrđuje dijagnozu sindroma karpalnog tunela pomoću testa nervne provodljivosti (EMNG) i određuje težinu bolesti. Test nervne provodljivosti je najjači dokaz za sindrom karpalnog tunela, dok se ultrazvuk mekih tkiva doručja i MRI koriste da pomognu u dijagnostici sindroma karpalnog tunela i da se isključe drugi uzroci bolesti šake i zgloba.

LEČENJE SINDROMA KARPALNOG TUNELA

Lečenje sindroma karpalnog tunela je potrebno što je pre moguće nakon pojave simptoma. Ako se stanje dijagnostikuje rano, nehirurške metode mogu pomoći u poboljšanju sindroma karpalnog tunela, uključujući: ortoze, lekove i fizikalnu terapiju.

Postavljanje udlage (ortoze) na zahvaćeni zglob, posebno noću, može pomoći da se zglob drži ravnim tokom noći čime se smanjuje pritisak na nerv.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ( NSAIL) mogu pomoći u ublažavanju bolova od sindroma karpalnog tunela u kratkom roku, dok injekciono davanje kortikosteroida u područje karpalnog tunela često pomaže u ublažavanju simptoma nedeljama do mesecima.

Fizikalna terapija ima najmanje neželjenih efekata i stoga je najprimenjivanija metoda za lečenje ovog sindroma.

Konzervativni tretmani će verovatno pomoći ako ste imali samo blage do umerene simptome koji dolaze i prolaze manje od 10 meseci. Stoga, ako imate utrnulost u rukama, potrebno je da posetite lekara.

Kada gore navedene mere ne uspeju da ublaže simptome, lekar procenjuje da li će biti potrebna operacija da bi se otvorio karpalni tunel i smanjio pritisak na n. medijanus. U težim slučajevima, hirurzi mogu razmotriti operaciju i pre nego što se isprobaju druge metode. I posle operacije karpalnog tunela, fizikalna terapija je neophodna da bi se što pre smanjio otok i formirao što manji ožiljak koji bi mogao da dodatno kompromituje već zahvaćeni nerv.

Ukoliko ste prepoznali neke od navedenih simptoma, u ordinaciji Dr Vergaš možete obaviti specijalistički pregled lekara fizijatra i dobiti adekvatnu terapiju koja će vam pomoći da na vreme rešite svoj zdravstveni problem.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*